Склањање играчака заиста није важно деци у узрасту од 2 до 5 година. Дечија машта и потреба да стварају и истражују најчешће су у сукобу с потребом одраслих да се одржава ред. Ипак деца су способна да поспреме. Кад их виде како у вртићу пред одлазак кући склањају играчке, родитељи у чуду питају: „Је л’ могуће да је ово моје дете?“ Свако кога чека велики посао осећа се мало дезорјентисано, не знајући одакле да почне. Поспремање је много једноставније када се подели у мање, лакше изводљиве задатке.

Покушајте да одредите време у дану за сакупљање играчака. Када се тај обичај устали, више нећете морати да опомињете децу.

Избегавајте претње. Конкретан захтев, на пример: „Молим те, стави коцке у црвену кутију“, делотворније је него претња „Ако одмах не средиш играчке, тешко теби!“

Размислите о увођењу „кутије за заплењене играчке“. Сакупите све играчке које деца нису покупила и ставите их у кутију. Затим решавајте шта ћете са њима – да ли ћете их и када вратити деци. Разговарајте о томе са децом, тако да унапред знају шта ће бити са играчкама које се нађу у тој кутији.

Уз дечију помоћ направите за кутије и фиоке налепнице са сличицама које показују шта се налази унутра. Тако ће деца брже и лакше да сложе играчке.

Треба да знате да постоје различити начини сређивања, а сваки има добре и лоше стране.

У неким породицама имају обичај да склањају брзо, стављајући све у једну велику кутију. Али водите рачуна када се све потрпа на једном месту делови играчака лако се запетљају, поломе или изгубе. Некад би дете узело само једну играчку, а када су све заједно не може да је нађе, мора да просипа целу кутију.

Укратко:

Учите децу да помажу у поспремању куће.

Можда би требало и да промените мерила у вези с тим колико кућа треба да буде уредна. Ако гледате ствари са мало ведрије стране, имаћете више времена да уживате у сопственој деци.

„Џепни родитељ“

Гејл Рајклин и Керолајн Винклер